Categories
Kampovanja

Regata 2008

Bilo je to veliko vatreno krštenje za nas. Prva samostalna duža plovidba. Novi Sad – Bački Petrovac – Bač – Karavukovo – Srpski Miletić – Bogojevo – Neštin – Novi Sad.

Pripreme
Plan je bio veoma ambiciozan, bilo je dosta zainteresovanih u igri. Na početku price bilo nam je nezamislivo da idemo sami, bez neke od većih ladja (Madjar, Vlaja, Mile…).



Neki okvirni planovi su napravljeni sa dosta otvorenih pitanja. Glavno pitanje je bilo, sta ako budemo isli sami? Da li Hummer i Labud, sa jos jednim pomoćnim čamcem (Baćoni) mogu na tako dugu plovidbu?
Mislili smo da mogu 🙂 I bi tako…
0. dan (noc)
Iznenadno slavlje povodom rodjenja Lakijeve Elene, u Cardi kod Cesme ma ribarcu. Svakako smo planirali nocenje na camcima, pa ujutru rano polazak. Proslava je bila spontana i vesela, do ranih jutarnjih sati. Slike nemamo!

1. dan Novi Sad – Triangla Backi Petrovac
Polazak na 8-dnevnu regatu nisu propustili Toza, Bugar, Mire, Bojan, Baćoni i Mića. Na ispraćaju su bili i Duja, Madjar, Vlaja… Od svog uzbudjenja, zaboravili smo da istovarimo Duju i Madjara sa Hummera pa su isli sa nama do Novosadske prevodnice. A mozda i do Bača? 🙂





2. dan Bački Petrovac – Bač




3. dan Bač – Karavukovo




4. dan Karavukovo – Srpski Miletić




5. dan Srpski Miletić – Bogojevo



6. dan Bogojevo – Neštin








8. dan Neštin – Novi Sad



Categories
Izgradnja broda

Brodić Vir – kupovina

 

Ne znam odakle da počnem. Godinama u nazad, često smo prolazili pored njega, komentarisali, maštali… Bilo je i ranijih pokušaja da dodjemo u posed istog ali nije bilo sudjeno, do sada.

Pre nekog vremena ( malo posle nove godine ) mi je Madjar ubacio crva da Vir može jeftino da se kupi i "ajde da zovemo Viliku" i zvali smo ga ali on je sa cenom bio van našeg ranga, pogotovo što je Vir, bar spolja bio u poprilično lošem stanju. Ubrzo posle toga, zima je uzela maha, temperature su bile i -28o tako da se dunavac lepo zaledio, taman za šetnju. Moj kum, koji je uvek inpiracija za trgovinu, me nagovori da se prošetamo po ledu i vidimo vira. Izbliza ovaj put. Led je bio dovoljno čvrst, prišli smo i videli da to i nije tako loše. Ipak, odustanem tada. Bilo je raznih kombinacija potom ali ništa realno. Taman kada smo ( Bane i ja ) rešili da sačekamo, javi se Madjar i kaže da ga je zvao Vilika i da prodaje ladju, i prilično je hitno. Eto meni jeda opet … Nisam želeo da budem lešinar ali sam ipak zamislio cenu koja je dosta niža od njegove, mislim da je to poprilično povoljno. Dogovor da se nadjemo u subatu ujutru je pao i konzorcijum se naravno okupio. Od prisutnih su bili Kum, Bane, Takač, ja -naša ekipa a sa protivničke Vilika i neka dva delegata. Posle kraćeg obilaska, konstatujemo da je unutrašnjost zapuštena ali suva i bez značajnije rdje. Raspored je klasičan, meni odgovara. Ima vozački WC ( ispod vozačkog sedišta ) i prostranu kuhinju. Motor ( koji me nije posebno zanimao ) je bio stvarno dobar ali precenjen. Mi razgledamo, vilika sedi u spavaćem delu i ne izlazi a delegati na terasi. Hrabro sam se odlučio da udjem u spavaću sobu kod vilike, računam ako me otera u q..c valjda me neće ispičkati. Predlog mu se naravno nije dopao ali kad sam predložio da izvadi motor, primetio sam promenu. Priznajem, i ja sam se malo uplašio " šta ako pristane", nisam računao na to, došli smo više da vidimo ali… Našli smo zajednički jezik, dogovorili se. Sad nema nazad. Branko je bio zatečen, kao i kum uostalom, a ja nisam znao šta osećam. Ovo je ispunjenje mog sna, nisam bio siguran da sam spreman. Osećanja su pomešana ali podrška prijatelja nije izostala. Kum je žurio ( ali smo se čuli kasnije bar 6-7 puta ) Branko kao sa kruške da je pao, zadovoljan ali zatečen. Redom sam se čuo sa svima koji su upleteni u priču, Helena me je podržala ( što je najbitnije ), Mića se obradovao, kao i Bugar, a Uške nije iz moje poruke razumeo šta se dešava, pita " ONAJ vir, vilikin ?", šta ćeš više, meni srce puno. Kada mi je Aponja potvrdio da je dobar posao, to je bila još jedna potvrda odluke. On nema problem da kritički posmatra ladje koje je pravio ako nisu održavane kako treba. Gledam slike, i ne mogu da verujem. Ovo je stvarno. Sada mi već imamo 4 prave ladje + jedan pravi čamac, niko nije kupio u gotovom stanju i zato Mića ovo zove Uradi sam klub. Tako je to, imamo više ljubavi nego para ali i dovoljno upornosti.

 

A sada evo i slike, ponovo 🙂

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Categories
Druzenja

Put za Beograd 2013 II

Noć je protekla dosta mirno iako smo se gurali a kiša padala skoro stalno. Vetar je bio blag pa nismo imali nikakvih problema sa zakišnjavanjem, pomeranjem čamca ili tako nešto… Dogovor je bio da ustanemo do pola 6, a do 6 da krenemo.
Naravno, umor je učinio svoje pa smo se malo razvlačili ujutru skoro do 6. Onda smo ojačali nosač pomoćnog motora i ponovo pokušali da upalimo Ušketovu 4-ku. Na žalost, nije proradila tako da smo tek oko 7.10 krenuli dalje, samo sa Hondom. Tek kada sam posle nekog vremena video kilometre na Dunavu, shvatio sam da smo mi noćili dosta pre željenih 1199. Posle kada sam skidao logove sa Garmina video da je 1197. Da objasnim, navigacija koju smo koristili je klasičan Garmin Nuvi 768, za kola. Zahvaljujuci sjajnim kartama, veoma je koristan na Dunavu, Savi, Tisi i ostalim plovnim putevima. Ali, ovaj uređaj ne može da prikaže kilometre, koji postoje uneti u mapu. Zato smo se na putovanju morali oslanjati na table sa kilometrima.

ruta5-belegis-beskasidro dsc02277

Jutro je bilo tiho i tmurno, opet bez vetra, nije ni čudo što nam se spavalo. A povremena kišica je samo dolivala i podgrevala našu pustolovinu. Kafu, doručak i sve ostalo smo obavili u vožnji.
dsc02291 dsc02293 dsc02294 dsc02303

Nekako smo izračunali da smo u Sidru kod Beščanskog mosta u 12.30h. Tamo su nam doček najavili Toza i Steva, sa novom 4-kom. Bili coinstarlocation.com smo hrabri, pa smo se nadali da će nam dodatni motor povećati brzinu i da ćemo stići u Novi Sad pre mraka. A sreća prati hrabre…

Svakim kilometrom, kako smo se približavali Sidru bilo je sve vedrije i sunčanije. Plovili smo levom obalom, pored Belegiša, Surduka, Starog Slankamena i ušća Tise, pored ostrva Janda, Krčedinske ade… Skoro cela ta leva obala je veoma strma, kao da je Dunav odsekao deo padina Fruške Gore. Sa druge, desne strane nam se otvarao pogled na ravni Banat. Pošto nam je brzina bila veoma važna, vozili smo tik pored obale da izbegnemo jak vodeni tok. Time smo rizikovali da naletimo na neki sprud, špor, potopljeni brod ili neko drvo. Na našu sreću to se dogodilo samo 2 puta, bez većih posledica. Jednom na velikom kamenu kod Jande (pri kamen kada se dolazi od Slankamena uzvodno) i kod Novog Sada između Duge i Mosta Slobode, kod fakulteta kada je 4-ka “štucnula” ali nastavila da radi (posle smo videli da fali mali deo elise 🙂 ).

Elem, treba napomenuti da smo do Krčedinske Ade imali jako lepu brzinu i prolazno vreme. Kada smo ugledali most i ulaz u Gardinovački dunavac imali smo trilemu kojim putem da plovimo? Plovni put Dunava je uz Gardinovački dunavac i najkraća putanja bi nam bila da smo prešli na drugu obalu (u plovni put) i onda pre mosta opet ga presekli na levu stranu. Druga varijanta je bila da nastavimo da pratimo levu obalu koja na tom mestu ulazi duboko u Frusku Goru te se pravi dosta veliki okolni put. Ja sam ipak prelomio da nastavimo pravo i idemo između ta dva puta, pored vodenog toka i daleko od obale, ali što kraćom putanjom. Ispostavilo se da smo tu išli oko 5 km/h :-). Taman da na Sidro stignemo oko 12.40 i izgubimo pravo da nas Steva časti!

dsc02312 dsc02311

Doček i ceo ugođaj u Sidru je bio na “nivou”, sve sa malim pivom. Sledeći put nosimo manjerku i jedemo čorbu ispred prodavnice. Steva je i dalje odbijao da popije nešto a pritom se nećkao hoće li sa nama ili kopnom sa Tozom. Brzo smo ga prelomili, namontirali 4-ku, zamenili rezervoar za Hondu (koja je do tada trošila neverovatne ~2 litre na sat!) i krenuli za Novi Sad po suncu i jako lepom vremenu. Znači ostalo nam je poslednjih 25km i imali smo nešto manje od 4 sata dnevnog svetla. Ambiciozno ali sa ispravnom Tomos 4-kom, brzina postaje relevantna 🙂 .

ruta6-beskasidro-novisad

Pala je stručna vozačka obuka za novo člana posade i kilometri su se samo nizali…

dsc02318 dsc02324 dsc02326 dsc02330

A i godišnja doba! Prvih 10-tak kilometara sunce i nirvana. Onda pljusak kod Karlovaca, pa opet razvedravanje kod Petrovaradina. Scene sunčanih zraka posle kiše, duge i sve ostalo su se sjajno nadovezali na naše veselo raspoloženje. Svi smo već bili sigurni da će ova lepa pustolovina biti vrhunska i bez greške do samog kraja putovanja.

dsc02334 dsc02339 dsc02340 dsc02341 dsc02342

Na kraju umalo da zaboravimo da jedemo! I da počastimo Stevu sa Sremačkim suvotinjama i pogačicama iz Sidra (koje nam je ljubazni konobar spakovao). A Novi Sad je bio sveže okupan, tvrđava uvek spremna za još koju sliku. Motori su zaslužili jednu zajedničku udarničku sliku. I Most Slobode i Štrand su posle ove kiše izgledali nestvarno. Ovi oblaci su se nadovezali na moj utisak da se završava jedna gotovo rajska priča i počinje surova realnost!

Categories
Druzenja

Put za Beograd 2013 I

Neko bi (ne daj bože) pomislio da jako volimo Beogradske čamce i brodove, ali nije to poenta ☺ Kupovina čamca u Bg znači jedna obavezna plovidba, uzvodno, bar dva dana…. šta ćeš više!
Tako je jedan od nas, g-din inženjer Vladimir Stojkov zvani Uške kupio čamac u tem dalekem Beogradu. I morali smo na put…
Ukratko, čamac je metalni sa kabinom 6,5 x 2 m, polu V korito, predviđen za vanbrodski motor.
Korišćen, sa pristojno sređenim enterijerom, komandama za gas i upravljanje, razvedenom strujom, akumulatorom….
Posle nekoliko nedelja dogovaranja i pregovaranja odlučeno je da se plovi samo iz Beograda za Novi Sad, u subotu i nedelju 9. I 10. Marta.
Druga varijanta je bila da plovimo sa Hummer-om nizvodno pa onda u duetu nazad. Ova varijanta je odbačena zbog velike potrošnje sadašnjeg motora na Hummeru i gubitka vremena.
Elem, polazak u subotu u 06h nisu propustili Uške, Bugar, Mića i Steva kao logistika (prevoz do Beograda kolima)

dsc02191 dsc02190

Steva se do poslednjeg trenutka nadao da će i on ići sa nama ali nije išlo. Zato je bio čovek (i nije popio NIŠTA) pa nas odneo na Savu gde se brod nalazio.
dsc02202 dsc02201

Sa suzama u očima nas je napustio i otišao na posao (ne znam da li je plakao zbog posla ili što ne moze sa nama).
Pripreme za polazak su se odužile ali tekle glatko pod budnim okom bivšeg gazde Nenada, koji nam je pomogao i hvala mu na svemu.
dsc02203 ruta1-veznasavi-zemun

Konacno, krenuli smo na prvu rutu u 10.35.
Pocelo je javljanje, racunanje i slike brzine sa Garmina (sa kojeg je i prethodna slika loga vožnje). Pale su i prve (bezkorisne) slike (od stotinu) u vreme vožnje, sa pejzažima Beograda, mostova, talasa, …
dsc02209 dsc02210 dsc02226 dsc02230

I prvo opušteno ispijanje piva zadovoljnog vlasnika!
dsc02232 dsc02243

Prva stanica je bio Zemunski kej, da se nađemo sa Saletom iz Tehnonautike da nam poželi dobar put.
Sledeća ruta je u stvari bio pravi test brzine i mogućnosti čamca.
ruta2-zemun-mostzemunborca dsc02254

A i za “krštenje” novog čamca!
Ipak, ovaj deo puta je bio mirniji zbog umora i strepnje o tome kako će se ovaj put uopšte i završiti. Naravno, da bi sve bilo zanimljivije, na tom delu puta smo shvatili da nismo kupili hleba 🙂

ruta3-mostzemunborca-staribanovci


Srećom, imali smo “dužnika” od prošlog putovanja, Ušketovog batu kojeg smo zamolili da nam kupi hleba i donese u Stare Banovce na obalu. Da ne bi slučajno pogrešio, morali smo da naglasimo da hleb treba da bude jestiv, da je za nas… On je svoju ulogu shvatio veoma revnosno pa je uz hleb ubacio i malo domaćeg “suvog” zlata. Tu se iskupio i za dizel od prošlog puta. Još da ga Bugar nije oterao sa čamca…

E moj Uske, tako ti je to kad imaš “Turpiju za kuma” 🙂
Elem, imali smo još malo dnevne svetlosti pa smo požurili do Belegiške Ade da pronađemo neko lepo mesto za noćenje. Svo vreme smo se preračunavali i računali, ako stignemo danas do Belegiša (1199), onda sutra imamo jos “samo” 60km. 🙂
OVo je poslednja ruta za subotu, kratka i ispostavilo se veoma plodonosna! Cim smo Moneygram fees ugledali početak Belegiške Ade pojavila se zelena čistina koja je i po blagom sumraku izgledala savršeno za prenoćište. Odmah smo se složili da tu parkiramo, da ne gubimo vreme.ruta4-stbanovci-belegis
Pošto je mesto savršeno za kamp, čak i po vodostaju preko 300cm, trebalo nam je 5 minuta da se privežemo, sredimo stvari na čamcu, pripremimo večeru. Tu smo shvatili kakvu suvotinju nam je doneo Ušketov bata. Bugar je naravno odmah naložio vatru da nam održi moral. Uspeli smo nekako da izdržimo do 8 sati, i onda smo se poslagali (i bukvalno, na kant :-)) na spavanje.

dsc02262 dsc02260 dsc02269 dsc02273


Nastavak sledi….

Categories
Izgradnja broda

Brodić Irena – Transport do kuće

Posle nekoliko dana smišljanja raznoraznih kombinacija za prevoz sa Salajke do Kaća, rešio sam da poslušam Annu (opet) i da pozovem šlep službu. I nazovem Tomu koji se pokazao kao kvalitetno i povoljno rešenje.

Da počnemo iz početka. Bio je 15. mart Akcija je bila detaljno isplanirana i nije planirano nikakvo fizikalisanje. Ali bili su pozvani svi koji su umešali prste u moje snove. Bili su Toza, Srki, Mire, Bugar, Uške, Duja, i kasnije u Kaću na dočeku Lacky, Zoki, Dule, Stole, Laća…
Brod se nalazio na Salajci (Novi Sad) u veoma uskom dvorištu. Pošto je već bio podignut na nosače zadatak je bio spustiti ga na prikolicu i isterati prikolicu na ulicu.
Za dizanje i spuštanje sam koristio dve ručne vinte koje sam pozajmio od komšija. Po našim proračunima brod je bio težak nešto manje od tone. transp-dsc04786.jpg
transp-dsc04794.jpg Evo sada ne mogu da se setim kako smo podigli prednji deo, i ako gledam slike. A bilo je pipavo. Dok smo dizali prednji deo jako je šetao levo desno, a levo kuća.. U ovakvim akcijama jako je važna koordinacija. Tu nema egzebicija.
Toma je odradio sjajan posao sa isterivanjem jer je pored uskog dvorišta problem predstavljala u uska ulica i kola parkirana preko puta. Uz malo srušenog bedema sve je prošlo savršeno.
transp-dsc04804.jpg
transp-dsc04820.jpg transp-dsc04826.jpg
Put je prošao bez ikakvih problema (ipak su u pitanju profesionalci). Za istovar sam pozvao Ranka sa viljuškarem, nisam hteo da se igram sa vintama i da pravim cirkus ispred kuće. transp-dsc04843.jpg
transp-dsc04859.jpg
Prvi komentari su bili iznenađujuće pozitivni! Svima se svideo na prvi pogled, svi su imali neku svoju ideju… Na kraju sve se dobro zalilo, a ja sam otišao kući jako srećan.

Categories
Druzenja

Ada 2011

Kada nemas pametnija posla sredinom kisnog i prohladnog oktobra a ti organizuj plovidbu od 130km! Ali sa lepim povodom. Jedan nas clan je konacno kupio brod :-). Brod se nalazi u Adi na Tisi. I ne zna sam da dodje u Novi Sad. Idemo mi po njega. Jos nemamo konkretan plan tako da…. uskoro.
Znam da uvodni tekst ne govori nista, ali nista nismo ni znali. Ideja kao ideja je bila u redu, ali kompletna organizacija bez ikakvog konkretnog plana je pretila da se pretvori u katastrofu! Priznajem da sam se pomalo plašio. I na svu sreću ispostavilo se da sam bespotrebno strahovao! Doduše umešao sam se i malko prekrojio plan. I bilo je savršeno!. Idemo redom..
Srđan je kupio brodić u Adi. Brod je 6,5 sa 2 metra preko svega, sa kabinom, kuhinjom, ležajevima.. skoro potpuno opremljen. Nedostaje motor i neke ljudske komande. Brod je od metala (korito 4mm) sa polu V koritom, znači čvrst i sa lepim rasporedom.
Pošto je kraj sezone prevoz od Ade do Kaća prikolicom bi značio da se čamac neće pošteno testirati. Zato je ideja bila da se plovi do Novog Sada i na delu utvrde sve mane i vrline. Prva ideja da se ide Tisom do Dunava pa uzvodno do Novog Sada je otpala zbog bojazni koliko će trajati ta vožnja. Zato je plovidba DTD kanalima nekako bila najrazumnija.
Deonice su bile:

  • Marina Ada (103 km) – prevodnica Stari Bečej (72,7 km); Tisom nizvodno, ukupno 30 km
  • Bečej – prevodnica Kucura (preko Bačkog Gradišta, Nadalja, Turije i Srbobrana) ukupno 47 km
  • Kucura – Savino Selo – 7 km
  • Savino Selo – prevodnica Novi Sad – 39 km
  • prevodnica Novi Sad – ušće u Dunav – 4 km
  • Učće kanala DTD u Dunav (1254) – Ribarsko ostrvo (1258) – 4 km

Sve ukupno 133 km i oko 14 sati vožnje!

2011-ada/2011_ada_dsc07292.jpg 2011-ada/2011_ada_dscn3596.jpg

Na put smo krenuli iz Novog Sada u subotu 22.10.2011. oko 13.30h. Srđan je vozio a Mire i ja smo bili mornari.
Put do Ade je prošao u iščekivanju nepoznatog, sa izmešanim osećanjem uzbuđenja, sreće i straha. Bar kod mene. Ovaj autoportret sa čuturicom je još jedna od Miretovih ludih genijalnosti. Morao sam da ga postavim.
2011-ada/2011_ada_dsc07293.jpg

Stigli smo u Adu oko 15h. Pogled na marinu u Adi nije mi ništa govorio, samo sam gledao kada ćemo krenuti. Sada već bivši gazda Angele (tako se zove brod) nas je po dogovoru sačekao i pomogao da se spremimo i isplovimo. Moram pohvaliti domaće vino koje je doneo da popijemo za sreću. Svaka čast.

2011-ada/2011_ada_dscn3601.jpg 2011-ada/2011_ada_dscn3598.jpg 2011-ada/2011_ada_dscn3604.jpg

Sve u svemu, nismo pošteno ni pregledali brod, morali smo da krenemo. U samom startu smo naleteli na 2 malera. Mire je pokidao sajlu komande za upravljanje a motor nije hteo da drži gas! Znači odmah smo znali da ćemo bar narednih 30 kilometara do Bečeja ručno upravljati. U svakom slučaju isplovili smo u 15.35h. Nismo znali put, nismo znali Tisu, nismo poznavali brod!
2011-ada/2011_ada_dsc07297.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07303.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07307.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07306.jpg

Već posle prvih 15-ako minuta smo se malo opustili i sabrali prve utiske. Prvo brod je lepo plovio, nije bilo kiše i Tisa je bila predivna (iako pusta).
2011-ada/2011_ada_dsc07299.jpg 2011-ada/2011_ada_dscn3608.jpg

Smenjivali smo se na “gasu” svakih pola sata. Tisa je na ovom delu dobro obeležena, tako da smo nakon prvih pola sata izračunali da nam je brzina oko 11km/čas. Znači stižemo u Bečej sa prvim mrakom. Nadali smo se i većoj brzini, pogotovo nizvodno, ali šta je tu je.
2011-ada/2011_ada_dsc07309.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07318.jpg

Iako smo se polako privikavali na mrak, dolazak u Bečej smo samo nagađali. Po vremenu putovanja i svetlima na desnoj obali. Pošto sam prethodnu noć proučavao karte, nekako intiutivno smo na velikoj krivini prešli sa leve obale na desnu. Pomoglo mi je svetlo stare prevodnice, tako da smo se posle nje pribili uz obalu i čekali da se pojavi kanal. Ko za inat, tada je počela i dosta jaka kiša!
Kada sam zvao Boku da pitam gde treba da skrenemo on nam je naravno dao koristan savet, tu negde videćeš. 🙂
I stvarno, bukvalno 10 metara pre skretanja u kanal pojavio se odsjaj svetla sa prevodnice! Nismo mnogo razmišljali o vodenom putu, preprekama, samo prema svetlu. I direkt u prevodnicu. A kiša pljušti.
2011-ada/2011_ada_dscn3610.jpg

Dogovor je bio da nas on odmah ubaci u kanal. Znao sam da u prevodnici može da bude gadno, ali ko preživi Boku pravi je mornar. Dok još nismo ni stali on je pustio vodu. Uspeo sam da se uhvatim za poslednje merdevine pre kapije. Ko je bio u prevodnici zna da je tu najveći talas. Pogotovo ako manijak otvara kapiju. Srećom, Mire mi je pomogao i sada se o tome priča sa osmehom.
2011-ada/2011_ada_dsc07320.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07326.jpg

Kada smo se parkirali i ušli u toplu sobu prevodničara sve smo zaboravili. Za to je malo zaslužna i naša draga prijateljica Dunjica koja nas je pratila na putu. Ovom priliko joj se zahvaljujemo i odajemo počast.
Sušenje odeće i kvašenje grla je trajalo skoro do ponoći. Srđan je došao sa Tozom negde posle 22h. Doneo malo mleka i soka da nam se nađe. Mislim da je to mleko i sok ostalo netaknuto. 🙂
Posle smo mu pokušali opisati kako je bilo na putu, ali reči su nekako …. kako da kažem, nije to to. Dogovrili smo da sistemom spojenih sudova on ustaje umesto “umornih” Mireta i mene da prazni bešiku.
2011-ada/2011_ada_dsc07326.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07329.jpg

Plan je bio, ustajanje u 5h, isplovljavanje u 6h. Naravno, malo smo kasnili sa kretanjem, ali svakako je tmuran dan pomerio razdanjivanje te ranije nismo ni mogli. Sa prevodnice su nas ispratili prevodničari Paja i Mića. Hvala im na kafi i gostoprimstvu.
2011-ada/2011_ada_dsc07331.jpg 2011-ada/2011_ada_dscn3613.jpg

I tako, pun gas pa šta bude. Opet smo se smenjivali na gasu, kako ko stigne. Bilo je mnogo hladnije i stalno je sipila neka kišica. Ne strašno, ali taman da smeta.
2011-ada/2011_ada_dsc07339.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07340.jpg

Srećom “gazda” Srđan ima majku i ženu pa nismo bili gladni. A za tečnost smo se sami pobrinuli. 🙂 Specijalitet palačinke u gumenim rukavicama može samo Mire da smisli.
2011-ada/2011_ada_dsc07341.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07342.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07347.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07352.jpg

I tako smo redom prolazili Nadalj, Turiju, Srbobran, novi most na auto-putu E-75.
2011-ada/2011_ada_dsc07355.jpg

U jednom trenutku smo umali promašili skretanje prema Kucuri. Postoji triangla, nešto pre Vrbasa, i iako sam imao sve skenirano u glavi, nju sam potpuno prevideo. Onda jedan dosadan pravac prema Kucuri. I konačno prevodnica. Tek kod nje smo znali da smo prešli više od pola puta, koliko goriva smo potrošili i kojom brzinom plovimo.
2011-ada/2011_ada_dsc07363.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07365.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07366.jpg

2011-ada/2011_ada_dsc07368.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07371.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07373.jpg

Iskoristili smo stajanje da napunimo gorivo i malo proteglimo noge. Zahvaljujući dojavi koju je Boka napravio, prevodničar nas je odmah preveo tako da smo ukupno izgubili 15 minuta. To nam je bilo jako važno jer smo shvatili da sa puno sreće i bez stajanja možemo stići do Novog Sada dok je dan. Ja priznajem, nisam verovao da ćemo se do večeri uparkirati u Ribarac, prevodnica Novi Sad mi je bila nekako puna kapa. Ali sreća prati hrabre..
Ručak, odmaranje, kafa, sve je to obavljano u pokretu. Motor je neprestano bio na punom gasu. Posle se ispostavilo da to i nije bilo potrebno jer Tohatsu ima brzinsku elisu tako da je on veći broj obrtaja radio u prazno. Bio je plan da to testiramo u vožnji ali ko će gubiti vreme… Dobar deo vožnje smo koristili i pomoćni motor Tomos T4, ali sumnjam da smo sa njime dobili na brzini.
2011-ada/2011_ada_dsc07378.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07388.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07392.jpg

U jednom trenutku smo se mimoišli sa velikim šlepom, očekivali smo talase ali kapetan šlepa je bio fini i poštovao pravila plovidbe u kanalu.
Tako smo stigli do prevodnice Novi Sad. I tu nas je prevodničar očekivao i prebacio “preko” za 15-tak minuta. Ovo bi bilo i brže da razlika između kanala i Dunava nije čitavih 10 metara. Nisam verovao svojim očima. Spuštamo se, i spuštamo i spuštamo…
2011-ada/2011_ada_dsc07393.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07404.jpg

Pošto smo već pre prevodnice odlučili da idemo do kraja, zvali smo Branka da nam donese gorivo jer smo bili pri kraju. Ubrzo smo nastavili, žureći da vidimo kako ćemo ploviti kada izađemo na Dunav.
2011-ada/2011_ada_dsc07414.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07415.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07416.jpg

I onda na Dunavu, veliko iznenađenje. Motor radi isto, čamac ide isto! A idemo uzvodno. Tu smo shvatili da smo imali puno gubitaka forsirajući gas do kraja. Šta ćeš. Da smo imali neki brzinometar shvatili bi to jo kod Bečeja ali…
2011-ada/2011_ada_dsc07421.jpg 2011-ada/2011_ada_dsc07418.jpg

Na kraju stigli još za dana (nešto posle 18h) u ribarac i parkirali lađu. Neverovatan osećaj zadovoljstva i sreće.
To se nije videlo na nama zbog umora, ali nam je dalo materijala za  maštanje za celu zimu. I duže…
2011-ada/2011_ada_dsc08210r.jpg 2011_ada_dsc08213r.jpg

Categories
Ostalo

Operacija Dunja

Jedan od neostvarenih snova u nasim zivotima je bila je i DUNJA. Godinama planirana, prepricavana, opevana, konacno NASA !

Sve je pocelo pre mnogo godina kada smo prvi put probali DUNJU ( da ne bude zabune radi se o rakiji ). Jos tako neiskusni zakljucili smo da je to najbolja rakija na svetu i da ce verovatno postati sastavni deo nasih zivota, pogotovo kampovanja, druzenja i raznoraznih proslava.U svemu tome kljucnu ulogu je imala DUNJA Bacic Dragana koji je na jedno kampovanje pre desetak godina poneo gajbu svoje DUNJE i to kampovanje je i po tome ostalo svima u pamcenju, naravno onome ko nije preterivao.

Opet smo odlucili onako spontano, ocemo praviti i ove godine ko i svake ili cemo je stvarno konacno napraviti. Opet smo se u glas slozili da ocemo ali niko nije verovao da ce to biti stvarno. Bojan je onako usput pomenuo da ima neku semu ali kao jos je neizvesno. Kad jedan dan zove on i kaze da je porucio 2 tone. I tu se na brzinu dogovorimo kako, sta, gde, koliko, bio je to iznenadni udarac… U celu avanturu smo se upustili nas cetvoro. Bojan, Mica, Toza i ja. Posto je Bojan imao kazan od 200 litara i neko iskustvo u pecenju rakije sve je bilo jasno!

Iznenada, dan ranije, dobili smo obavestenje da tovar stize ujutru 25.10-tog oko 5! Neka muvacina sa prevozom… I mi sta ces poranili u 4 i vec se na Belom Viru nasli oko 5 i cekaj. Kako se dan priblizavao tako smo dobijali informacije o kasnjenju, posto je roba stizala iz Kraljeva! I tako smo cekali i cekali… Oko 8 nam je stiglo i pojacanje za istovar ali Dunje jos nigde! 200907operacijadunja/Istovar.jpg 200907operacijadunja/lagerovanje.jpg
200907operacijadunja/CarstvoDunje.jpg 200907operacijadunja/Posleistovara.jpg I eto, negde pre 9 stize kamion i rekose, treba brzo da se istovari. Bili smo vec odavno spremni tako da je akcija istovara protekla relativno brzo. Vec za pola sata bilo je istovareno dve tone Dunje! Gledali smo i cudili se koja je to kolicina, u Zivotu nisam video toliku kolicinu voca na jednom mestu i pomalo se uplasio kako ce teci stvari. Seli smo, popili koju i napravili strategiju za dalje.
Nakon tri dana Bojan je doneo masinu za mlevenje od buduceg tasta i ponovo smo se okupili da bi samleli svu kolicinu. Teklo je sve po planu i za par sati sve smo samleli. Uvideli smo da cemo imati problem sa posudama za kominu pa smo se dali u nabavku istih. Nismo ni slutili koja je to kolicina u pitanju. 200907operacijadunja/Mlevenjeiciscenje.jpg 200907operacijadunja/Komina.jpg
200907operacijadunja/Mesanjekomine.jpg 200907operacijadunja/Vecera.jpg I onda je usledilo svakodnevno mesanje komine, dodavanje vode i buradi, svakodnevno je rasla zapremina a mesta ponestajalo. Od silnih buradi jedva smo prolazili, posle neprestanog dodavanja vode, secera i ostalog dobili smo 4500 litara komine! Stavili smo 6% secera. Bilo je predloga i za vise i za manje ali je tako ispalo. Vremenom smo skupljali informacije o svemu i tako se prilagodjavali cilju, da sve uspe!
Posle odprilike tri nedelje mesanja i prevrtanja komine, pocele su pripreme za pecenje, kupili smo meter bukve, isekli, iscepali a u pauzama se druzili, jeli, pili… Radili smo kad je ko mogao, zbog poslova ali uvek smo imali gostiju koji su nam pomagali na sve nacine. 200907operacijadunja/Svestojepotrebno.jpg 200907operacijadunja/Secenjedrva.jpg
200907operacijadunja/Podrska.jpg 200907operacijadunja/Pauza.jpg Cilj jeste bio da ispecemo rakiju ali je na kraju ispalo i jedno veliko druzenje. Drugim povodom se ovoliko ne bi sastajali a pogotovo ne u ovakvom broju. A i vreme nas je ekstra posluzilo, komina je proradila i pre vremena zbog relativno toplog vremena za ovo doba godine. Sve nam je islo na ruku.
Prva rakija je potekla 19 novembra i po prvim merenjima imala je ekstra jacinu, izgleda da smo imali kvalitetno voce. I tako smo pekli danima, po dva tri kazana dnevno, ne svaki dan ali smo se trudili da bude sto cesce. Glavni majstor je bio Toma, Bojanov cale, on je u penziji i stvarno nam je covek pomogao. Ujutru bi pristavio kazan i cekao da se neko od nas pojavi pa smo mi nastavljali… 200907operacijadunja/IevojeDUNJA.jpg 200907operacijadunja/Daseosladi.jpg
200907operacijadunja/Bilojeirostilja.jpg 200907operacijadunja/Detalji.jpg Kao i uz svaka druzenja bilo je tu i rostilja, moralo se jesti pored tolike rakije.
Negde oko 10-tog Decembra smo poceli da prepicemo rakiju i posle prvog kazana prepeke prvi put smo probali nasu rakiju koja je dobila radni naziv – DUNJICA ! Bila je EXTRA, u zivotu nisam okusio bolju rakiju. Svi koji su je probali imali su samo reci hvale i cudjenja. Kako ovakvi amateri koji prvi put peku rakiju, da dobiju ovakav proizvod! 200907operacijadunja/Degustacija.jpg 200907operacijadunja/Sporedniradovi.jpg
200907operacijadunja/Bilojeisnega.jpg 200907operacijadunja/DruzinaDUNJE.jpg Pri kraju ove avanture bilo je i snega, i to lepog, cak smo pravili rostilj u snegu. Prava zimska idila!
Kako se priblizavao kraj ovog podviga tako smo bili sve sretniji ali nas je i “umor” sustizao, polako nam je svega bilo dosta. I kod kuce smo imali problema zbog cestih odsustva ali sta ces, moralo se zavrsiti zapoceto. 200907operacijadunja/Glavnimajstor.jpg 200907operacijadunja/Sagostima.jpg
200907operacijadunja/Izvorzivota.jpg 200907operacijadunja/Napojilu.jpg Nismo mi bili svesni na pocetku sta nas ceka i koliko tu ima posla ali imali smo zelju da pijemo svoju rakiju i ta zelja nam se konacno ispunila! Bili smo uporni i slozni i uz pomoc prijatelja istrajali smo do kraja.
Da nije bilo gostiju i pomagaca vreme bi prolazilo sporije, ovako sve je bilo lakse i zabavnije. 15 Decembra, kasno uvece, konacno smo prepekli poslednji kazan, od ukupno 34 i time zavrsili ovaj podvig. Polako smo rastakali i podelili, neki su razblazili , neki ostavili jace a desilo se i da je necije bure bilo sa slabijom rakijom! 200907operacijadunja/Finale.jpg 200907operacijadunja/Irastakanje.jpg
200907operacijadunja/Finalniproizvod.jpg Bilans je bio sledeci: bilo je nesto vise od dve tone voca a dobili smo oko 320 litara DUNJICE od 20 gradi i sve to za oko 800 eura sve sa propratnim stvarima. Citava stvar je trajala 51 dan i nije bilo nikakvih problema, cak sta vise, bilo je ODLICNO !
Mitja: I samo da dodam sliku nalepnice.
Ako je negde vidite a flaša nije prazna, NE ODVAJAJ SE OD NJE.
dunjica1.jpg
Kako odmicu dani Dunjica je sve lepsa, mirisnija i bistrija ali ima jednu manu, ima je sve manje. Vec vidim da ce zaciniti mnoge proslave i druzenja, nadam se da ce docekati i poneko kampovanje. Bilo je ovo jedno veliko iskustvo zacinjeno lepim druzenjem. Zivela DUNJICA !!!

 

Categories
Kampovanja

Kampovanje 2009

Danas je 24.09.2009 ispovljavanje je zakazano za subotu oko 7.85 h, mene je već počelo da hvata uzbuđenje, i ako sutra radim…
Poslednje pripreme za kampovanje su u toku, proveravaju se spiskovi, kupuje gorivo i priprema topla odeća jer će biti hladno, ali to je samo još jedan izazov.
 kamp2009_dsc05715.jpg kamp2009_dsc05716.jpg kamp2009_dsc05720.jpg kamp2009_dsc05723.jpg kamp2009_dsc05740.jpg kamp2009_dsc05741.jpg kamp2009_dsc05746.jpg kamp2009_dsc05751.jpg kamp2009_dsc05752.jpg kamp2009_dsc05760.jpg kamp2009_dsc05761.jpg kamp2009_dsc05767.jpg kamp2009_dsc05770.jpg kamp2009_dsc05771.jpg kamp2009_dsc05775.jpg kamp2009_dsc05782.jpg kamp2009_dsc05795.jpg kamp2009_dsc05815.jpg
Categories
Kampovanja

Kampovanje 2010

Uz mnogo problema, ipak smo uspeli da sastavimo ekipu za ovogodisnje kampovanje. Necu spominjati razloge, svi su opravdani, zapamticemo samo lepe stvari pretocene u reci i ove slike.

Da pocnemo iz pocetka. Poletanje zakazano za 18. Septembar. Prijavljeni Madjar i Ljuba na Mirici, Mile Ivanovic na Sasi, Toza, Uske i Mica na Ireni kojoj je ovo bilo vatreno krstenje. U planu su bili i Mire sa Labudom, Bugar, Mile Popov, Ljuban sa novom ladjom…

Na kraju, subotnju jutarnju plovidbu po sitnoj kisi ne propustaju Madjar, Ljuba, Mile, Toza, Uske i Mica. Konacna destinacija je Ljerkina ada.

Po starom dobrom obicaju, spavanje na ladjama vece pre polaska ni ovaj put nije proslo bez anegdota. Tozi i Usketu na Ireni pridruzio se Bugar koji nije mogao isploviti taj da te je morao bar malo da oseti zar. On nas je i ispratio ujutru, samo ne znam gde su mu slike :-).

Prva slika prikazuje divnu scenu druzenja dve ladje, na zalost zbog kvara motora na Ireni :-(. Radio je puna 2 minuta, cak do Ski bara.Bio je to stvarno tezak udarac za moje samopouzdanje ‘mladog’ kapetana. Naravno svestan sam bio koliko jos treba da se radi da bi imao pouzdanu ladju, ali sam se negde u podsvesti nadao da ce onaj gore videti moju ljubav i zelju.U svakom slucaju, na Madjarovo insistiranje, nastavljamo zajednicku plovidbu sve do Futoskog dunavca, gde je bio plan da zovemo majstora Zelju da vidi sta je sa Yamahom. Pored svog razocarenja, prijatno me iznenadila brzina koju sam postizao samo za pomocnim motorom Tomos 4!! kamp2010/Kamp2010_DSC06791.JPG
kamp2010/Kamp2010_DSC06794.JPG Uz put nam se pridruzio Baconi koji je isplovio svojim camcem samo da nas pozdravi. Ceo put je protekao dosta mirno, moji mornari su se lecili, Madjar je vozio, ja skakao tamo vamo, razmisljajuci sta i kako.U svakom slucaju, stigli smo do Futoskog dunavca, kod kamena i Pajine carde negde oko 14h, gde nas je sunce malo ogrejalo i raspolozilo. Ljuba je iskusno probudio mornare sa toplom supicom, a ja sam cekao majstora.
 U nekom trenutku, se javio Mire i rekao stizem sa Labudom (nije mogao da izdrzi) i Kiki koji je dosao kolima do carde.Majstor Zelja je dosao oko 18h (ovom prilikom mu se zahvaljujem), pregledao i ustanovio kvar. Elektronika. Dogovor, dolazi sutra oko 11h i mozemo da nastavimo.Sa tim saznanjem smo se malo opustili i uz vatru pricali do kasno u noc.Prekinuo nas je ribar Paja koji nam je doneo tolstolobika od 3-4 kile, da nam se nadje. kamp2010/Kamp2010_DSC06796.JPG
kamp2010/Kamp2010_DSC06799.JPG kamp2010/Kamp2010_DSC06802.JPG
Posle prespavane noci, posto je nastavak putovanja bio neizvestan, preostalo nam je da udarimo po suvotinji i da se razracunamo sa tolstolobikom. Okvirni plan je bio da rucamo tu, a onda u zavisnoti od motora da vidimo sta dalje.Pravili smo cufte, i to od oderanog tolstolobika.Zelja je odrzao obecanje, doneo elektroniku i Yamaha je proradila. Tadaje pao dogovor, idemo dalje :-)U nekom trenutku Kiki i Uske su kolima otisli kuci, a Mire je ostao dok nismo krenuli i ispratio nas do ulaska u Futoski dunavac. kamp2010/Kamp2010_DSC06805.JPG
kamp2010/Kamp2010_DSC06808.JPG kamp2010/Kamp2010_DSC06813.JPG

kamp2010/19092010.jpg

Da se ne zaboravi, Yamaha se ponovo ugasila na samom kamenu u Dunavcu ali je Zelja, svom srecom bio tu u blizini pa je naterao da radi. Padala je dosadna sitna kisa, putovali su Madjar i Ljuba, Mile, Toza (ili njegov direktor, nikad nisam siguran) i Mica. Sve do Ljerkine ade…. a tamo… RAJ.

kamp2010/Kamp2010_DSC06823.JPG Tek kada smo doplovljavali poceo sam da se opustam i osecam lepotu oko sebe. A bez obzira na kisu, bilo je predivno. Bili smo na drugom ostrvu sa unutrasnje strane, voda je bila ziva, puna zivota.
Nije nam trebalo puno da se adaptiramo, zapalimo vatru i zapocnemo pricu. U Tozi se probudio neki zivotinjski (bosanski) instikt, pa se slikao sa stapom 🙂 kamp2010/Kamp2010_DSC06825.JPG
kamp2010/21092010.jpg Prvih par dana je riba radila ko luda, pecali smo sarane pored same obale. Ovo je upecao Mile Ivanovic.
kamp2010/Kamp2010_DSC06827.JPG kamp2010/Kamp2010_DSC06828.JPG
kamp2010/Kamp2010_DSC06839.JPG A onda je od 5 mornara i 3 ladje, broj ladji narastao na 11 a ljudstvo na 13! Idemo redom..Prvo je stigao Ljuban, sa novom ladjom, vatreno krstenje je prosao sam i prosao je odlicno. Onda su stizali Kirca, Vlaja Drezgic, Bane i Mirko sa jedrilicarskog kluba, pa Dragan, Dule. Mislim da je to to.
Vlaja je bio izuzetno ponosan na Kircine bucove da je insisitirao da objavimo ovu sliku 🙂 A svadbarski kupus koji je napravio je bio neponovljiv. kamp2010/Kamp2010_DSC06840.JPG
Kircini bucovi su oguljeni, otkosceni i sitno iseckani za pecenje na ulju. Predivno.kamp2010/26092010(001).jpg Iako je pokusao da izbegne kuvanje (pa dosta je sto sam upecao), majstor je ipak pokazao kako se to radi.

kamp2010/26092010.jpg

kamp2010/Kamp2010_DSC06846.JPG Toliki broj ladja je bilo jako tesko uhvatiti u jednom kadru. Petak i subota su bili izuzetno vetroviti, Dunav jako nemiran. A Ljuban i ja smo isli po njegovog brata Saleta iz Bg koji se parkirao na Koruskoj. Gadna voznja!
Naravno, ekipa starih vukova nikada ne ostaje bez zanimljivih anegdota. Cak ni kada bude kupanja najiskusnijih. Ali, Bane i Mirko su dokazali da je ljubav prema poslu jaca i od panja od 100 kila. kamp2010/Kamp2010_DSC06843.JPG
kamp2010/Kamp2010_DSC06853.JPG Na kraju je vecina ekipe otisla u nedelju, dok su Madjar i Ljuban sa mornarima ostali jos koji dan. Nedeljni povratak po suncu i mirnom vremenu je i pored toga sto sam plovio sam bio nezaboravan. Na moju zalost, foto aparat je radio samo onda kada je on hteo, tako da neke scene nisu zabelezene ali…U svakom slucaju, HOCU JOS…