Category: Kampovanja

Uz mnogo problema, ipak smo uspeli da sastavimo ekipu za ovogodisnje kampovanje. Necu spominjati razloge, svi su opravdani, zapamticemo samo lepe stvari pretocene u reci i ove slike.

Da pocnemo iz pocetka. Poletanje zakazano za 18. Septembar. Prijavljeni Madjar i Ljuba na Mirici, Mile Ivanovic na Sasi, Toza, Uske i Mica na Ireni kojoj je ovo bilo vatreno krstenje. U planu su bili i Mire sa Labudom, Bugar, Mile Popov, Ljuban sa novom ladjom…

Na kraju, subotnju jutarnju plovidbu po sitnoj kisi ne propustaju Madjar, Ljuba, Mile, Toza, Uske i Mica. Konacna destinacija je Ljerkina ada.

Po starom dobrom obicaju, spavanje na ladjama vece pre polaska ni ovaj put nije proslo bez anegdota. Tozi i Usketu na Ireni pridruzio se Bugar koji nije mogao isploviti taj da te je morao bar malo da oseti zar. On nas je i ispratio ujutru, samo ne znam gde su mu slike :-).

Prva slika prikazuje divnu scenu druzenja dve ladje, na zalost zbog kvara motora na Ireni :-(. Radio je puna 2 minuta, cak do Ski bara.Bio je to stvarno tezak udarac za moje samopouzdanje ‘mladog’ kapetana. Naravno svestan sam bio koliko jos treba da se radi da bi imao pouzdanu ladju, ali sam se negde u podsvesti nadao da ce onaj gore videti moju ljubav i zelju.U svakom slucaju, na Madjarovo insistiranje, nastavljamo zajednicku plovidbu sve do Futoskog dunavca, gde je bio plan da zovemo majstora Zelju da vidi sta je sa Yamahom. Pored svog razocarenja, prijatno me iznenadila brzina koju sam postizao samo za pomocnim motorom Tomos 4!!
	Uz put nam se pridruzio Baconi koji je isplovio svojim camcem samo da nas pozdravi. Ceo put je protekao dosta mirno, moji mornari su se lecili, Madjar je vozio, ja skakao tamo vamo, razmisljajuci sta i kako.U svakom slucaju, stigli smo do Futoskog dunavca, kod kamena i Pajine carde negde oko 14h, gde nas je sunce malo ogrejalo i raspolozilo. Ljuba je iskusno probudio mornare sa toplom supicom, a ja sam cekao majstora.
U nekom trenutku, se javio Mire i rekao stizem sa Labudom (nije mogao da izdrzi) i Kiki koji je dosao kolima do carde.Majstor Zelja je dosao oko 18h (ovom prilikom mu se zahvaljujem), pregledao i ustanovio kvar. Elektronika. Dogovor, dolazi sutra oko 11h i mozemo da nastavimo.Sa tim saznanjem smo se malo opustili i uz vatru pricali do kasno u noc.Prekinuo nas je ribar Paja koji nam je doneo tolstolobika od 3-4 kile, da nam se nadje.
Posle prespavane noci, posto je nastavak putovanja bio neizvestan, preostalo nam je da udarimo po suvotinji i da se razracunamo sa tolstolobikom. Okvirni plan je bio da rucamo tu, a onda u zavisnoti od motora da vidimo sta dalje.Pravili smo cufte, i to od oderanog tolstolobika.Zelja je odrzao obecanje, doneo elektroniku i Yamaha je proradila. Tadaje pao dogovor, idemo dalje :-)U nekom trenutku Kiki i Uske su kolima otisli kuci, a Mire je ostao dok nismo krenuli i ispratio nas do ulaska u Futoski dunavac.

Da se ne zaboravi, Yamaha se ponovo ugasila na samom kamenu u Dunavcu ali je Zelja, svom srecom bio tu u blizini pa je naterao da radi. Padala je dosadna sitna kisa, putovali su Madjar i Ljuba, Mile, Toza (ili njegov direktor, nikad nisam siguran) i Mica. Sve do Ljerkine ade…. a tamo… RAJ.

	Tek kada smo doplovljavali poceo sam da se opustam i osecam lepotu oko sebe. A bez obzira na kisu, bilo je predivno. Bili smo na drugom ostrvu sa unutrasnje strane, voda je bila ziva, puna zivota.
Nije nam trebalo puno da se adaptiramo, zapalimo vatru i zapocnemo pricu. U Tozi se probudio neki zivotinjski (bosanski) instikt, pa se slikao sa stapom 🙂
	Prvih par dana je riba radila ko luda, pecali smo sarane pored same obale. Ovo je upecao Mile Ivanovic.
	A onda je od 5 mornara i 3 ladje, broj ladji narastao na 11 a ljudstvo na 13! Idemo redom..Prvo je stigao Ljuban, sa novom ladjom, vatreno krstenje je prosao sam i prosao je odlicno. Onda su stizali Kirca, Vlaja Drezgic, Bane i Mirko sa jedrilicarskog kluba, pa Dragan, Dule. Mislim da je to to.
Vlaja je bio izuzetno ponosan na Kircine bucove da je insisitirao da objavimo ovu sliku 🙂 A svadbarski kupus koji je napravio je bio neponovljiv.
Kircini bucovi su oguljeni, otkosceni i sitno iseckani za pecenje na ulju. Predivno.	Iako je pokusao da izbegne kuvanje (pa dosta je sto sam upecao), majstor je ipak pokazao kako se to radi.
	Toliki broj ladja je bilo jako tesko uhvatiti u jednom kadru. Petak i subota su bili izuzetno vetroviti, Dunav jako nemiran. A Ljuban i ja smo isli po njegovog brata Saleta iz Bg koji se parkirao na Koruskoj. Gadna voznja!
Naravno, ekipa starih vukova nikada ne ostaje bez zanimljivih anegdota. Cak ni kada bude kupanja najiskusnijih. Ali, Bane i Mirko su dokazali da je ljubav prema poslu jaca i od panja od 100 kila.
	Na kraju je vecina ekipe otisla u nedelju, dok su Madjar i Ljuban sa mornarima ostali jos koji dan. Nedeljni povratak po suncu i mirnom vremenu je i pored toga sto sam plovio sam bio nezaboravan. Na moju zalost, foto aparat je radio samo onda kada je on hteo, tako da neke scene nisu zabelezene ali…U svakom slucaju, HOCU JOS…